Jednoga dana u moje sanduče na Instagramu stigla je poruka. Pogledah o čemu se radi i shvatih da je zapravo to bio ulaz u jedan potpuno neobičan svet na koji nisam bila spremna.
Jelena Tasić, autorka ovog romana kontaktirala me je sa željom da ovaj roman pročitam i napišem neki red o njemu.
Ne znam odakle bih krenula jer ovo je jedan od onih romana koji se grle i ne ispuštaju.
U središtu romana je devojčica koja se zove Vera i kroz stotinu i nešto strana mi pratimo njemu životnu priču. Ona je devojčica koja voli košarku i voli belu čokoladu. Ona je u problemu jer i tata voli belu čokoladu pa mora da je jede krišom.
Dok sam upijala stranice ovog romana na um mi je pao nezabravan stih Igora Kolarova koji savršeno opisuje i Efi i Veru;
– Zaboga, Efi, zašto ne možes da budeš kao ostale devojčice? – pita tetka– Zato što je svet pun ostalih devojčica.
Kada već pomenuh Kolarova, ne mogu a da ne pomenem da je stilski Jelena svoj roman uobličila tako da u njemu ima i humora i tuge, baš kao i Igor.
Kroz šalu mnogo toga kaže, nabaci nam osmeh na lice, pa nas brzo stpusti na zemlju.
Vera je devojčica koja se od najranijeg detinjstva susreće sa svetom koji je okrutan, nemilosrdan, nehuman… Odlazak u školu joj je mučenje, učiteljica je ne razume, ona je žrtva vršnjačkog nasilja, ona nema mamu.
Kroz šalu mnogo toga kaže, nabaci nam osmeh na lice, pa nas brzo stpusti na zemlju.
Vera je devojčica koja se od najranijeg detinjstva susreće sa svetom koji je okrutan, nemilosrdan, nehuman… Odlazak u školu joj je mučenje, učiteljica je ne razume, ona je žrtva vršnjačkog nasilja, ona nema mamu.
Nema figuru koja će uvek da bude tu za nju i koja će je razumeti bez reči. Svakoga dana proživljava isto, ona je nezadovoljna i neshvaćena u društvu u kome je. Za nju nema mesta, ona je na margini.
Volela bih da odem na Mesec. Ne bih zaista otišla tamo. Ali u mislima, zašto da ne? Mama mi je rekla da u mislima možeš da odeš gde god poželiš. E pa, ja sam poželela da odem na Mesec. Jer Mesec je dovoljno daleko od svega što me rastužuje.
Kroz ovaj roman, a najviše kroz lik učiteljice opisane su sve one osobe koje su gluve i slepe na tuđe probleme, na različitost, sa nedostatkom empatije koja će da ih ujedini da pomognu nevinim malim bićima.
Nevoljno priznajem da sasvim sigurno negde postoje osobe poput Verine učiteljice koja je okrutna i bez imalo osećanja za jedno biće kojem je potrebna sva ljubav ovoga sveta.
Kada mi nedostaje zagrljaj, ja se umotam u ćebe.
Vera se grli i voli. Vera se gura napred. Vera se ne izdvaja od druge dece. Vera se razume čak i onda kada ništa ne kaže jer priča očima.
Vera je jedna hrabra devojčica koja je možda nespremna za ono u čemu je ali jedno je sigurno, ona ne gubi nadu u bolja vremena i bolje sutra.
Daćete mi kilogram radosti, molim Vas.
Nažalost, puno je ovakve dece kao što je Vera. Pružite im ljubav i pažnju, oni to zaslužuju.
No Comments