Zavodnik; Dejan Ognjanović

Domaći autori, Horor, Orfelin, Prikazi By Aug 19, 2021

Dejan Ognjanović je književnik, književni i filmski kritičar, urednik prevodilac i esejista u horor žanru. Gotovo da ne postoji osoba koja nije čula za njega i ne povezuje ga sa pomenutim žanrom. Dejan je prvi u Srbiji ali i u regionu odbranio doktorsku disertaciju o poetici horora pa pored toga što se može reći da je doktor horora on zaista i nosi tu titulu i zvanje.

Mnogo se pričalo o Zavodniku i o tome kako je to knjiga koju treba svako da pročita. Mišljenja su podeljena, neki su oduševljeni () dok se nekima ne dopada. U koju kategoriju spadate presudite sami.

Roman Zavodnik nas vraća godinama unazad u maleno selo Špaj kada jedan profesor dobija ponudu koja se ne odbija. Uz pozamašnu svotu novca u beloj koverti profesor dobija zadatak da ode u selo, drži privatne časove blizancima Milošu i Biljani i sa njima vežba engleski ali i srpski jezik.
Reklo bi se da je to posao iz snova, sve dok pre svega ne napusti autobus i uputi se ka Špaju. Profesor je ovde neimenovani narator koji iz svog ugla priča priču.

Što bi naš narod rekao ovom je selu i Bog rekao doviđenja! Uzbrdo, levo, desno, vijugavim putem eto profesora ispred kuće Grozde Mojsilović. Kuća uz groblje, ali zanemarimo tu činjenicu! Upoznaje učenike i tako se završava prvi dan. Kroz narednih sedam (dakle ukupno osam) pratimo život ovog četverca. Iz dana u dan profesor, naš narator, opisuje život u selu ali i čudne pojave koje samo on vidi, oseti i čuje.
Nova okolina, novi kraj i želja da se koliko toliko upozna selo, za koje je vratimo se na početak prikaza, profesor mislio da će mu doneti odmor. Svaki put kada skrene sa staze prati ga lavež psa, režanje, jeza i lupanje srca.

Reklo bi se da je pisac izuzetno vodio računa o motivima, predanjima i simbolima. Kada se opisuje noć ona je najtamnija ikada, od nje podilazi jeza i u noći se čak ni zrikavci ne čuju. Kada sve utihne i kada se ne čuje ništa Profesoru ali i čitaocima ne bude svejedno. Radnja se odvija u osam dana, a naša književnost navikla je na stereotipne brojeve poput 3, 9, 12… Ako se samo malo udubite u priču lako ćete spojiti broj osam sa značenjem. Gluvo doba u ovom romanu opisano je tako da poželite da zabijete glavu pod jorgan i ne izlazite dok ne vidite belog dana. Simbol vode može značiti i blagodet, plodnost ali i opasnost, uništenje. Vešto iskorišćen motiv u ovom romanu na mene je ostavio možda najbolji utisak.

Pre čitanja ovog romana nailazila sam na razne prikaze, osvrte, mišljenja. Mnogo je ljudi ušlo sa pretpostavkama i predrasudama u čitanje ovog romana. Nekoliko je scena sporno u samom romanu drugim čitaocima, meni ne.  Nema to veze sa verom niti hrišćanstvom. Uz ovaj roman treba da stoji poruka:

Čitaj me bez predrasuda, gledaj širu sliku i analiziraj do najsitnijih detalja jer ti to nudim.

Zaista je tako. Ovo je roman koji vam ostavlja da sami napišete kraj u svojoj glavi, da izmaštate sve najsitnije detalje, da dopunite priču i uživate u njoj. Opisi koje je Dejan pružio čitaocima u ovom romanu su toliko slikoviti da imate utisak kao da gledate film. Apsolutno svaku sitnicu možete da zamislite i osetite. Elementi folklora, narodne tradicije, verovanja dočaraće vam Špaj kao da ste u njemu bili.

Lepota romana je u njegovom tumačenju i širini koju nudi čitaocima, a sasvim sam sigurna da ovaj roman to nudi, mnogo više od očekivanog.

Na ovom se romanu neću zaustaviti, idemo dalje!

No Comments

Leave a comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *