To su moji ekseri; Aleksandra Anđelovski

Domaći autori, Drama, Prikazi By Jan 12, 2023

Šta nam je potrebno od alata da bismo zakucali neki ekser?
Jak čekić i još jači udarac, da budemo sigurni da taj ekser neće mrdnuti.

Šta je ono što ostaje u podsvesti nekog čoveka?
Jaki životni udari sa kojima nije mogao da se izbori u datom trenutku.

Šta je potrebno jednom društvu da bi postalo bolje?

Empatija i razumevanje.

Kroz ovu priču i ovaj rolerkoster emocija vodiće vas jedna devojčica, devojka, žena Saša  upoznaćete njene eksere. Veoma jako ukucane.

Stara i trošna kuća Saši su donele oslabljen imunitet, ali kakvo bi detinjstvo bilo ako u pomoć ne bi proskočila baka čija je hrana toliko ukusna da je ozdravljene zagarantovano?
Tu je i deka koji je razumeo sve dečije ludosti i zdušno ih podržavao.

A tu je i majka, rastrzana u vremenu u kom živi pokušavajući da žonglira sa lopticama života ali jedna uvek ispada. Ona koja označava vreme sa Sašom.

Ako se pitate gde je tu otac, otišao je. Dakle, priča je o jednoj disfunkcionalnoj osobi i jednoj devojčici koja se samo poželela mirno i lepo detinjstvo. Znala je da će ljubav dobiti od bake i deke ali nije to ono što je njoj trebalo. Njoj treba prava porodica koja joj neće zakivati eksere, stvarati anksiozne strahove i produbljivati osećaj da je nebitna, odbačena, nevažna.

Saša je neko ko je sa jako malo godina učionio mnogo toga; najčešće lošeg iz nemoći. Nije imala podršku ni pomoć u svojim najbližima jer nisu shvatali ozbiljnost njenog stanja. Ekseri su se nizali, njena duša postajala je sve tamnija.

Njena rana udaja još jedan je od simbola nemoći i pokušaja da sama izgradi svoju porodicu koja će joj pružiti utočište i zalečiti stare rane.

I upravo tada kada pomislite da ima nade da ovaj roman bude makar šaren, a ne siv i crn dobijate šamar realnosti i užasno bolnu sliku današnjeg stanja u porodilištima. Loše ophođenje prema pacijentima, zanemarivanje, patnja i bol u trenucima koji treba da budu najdivniji u životu svake žene…

Ako vam je barem jednom u životu srce jače lupalo jer ste pomislili na neki problem, onda znate kako glavna junakinja živi celog svog života. Pokušavajući da popuni praznine i rupe u duši, pokušavajući da se izleči od svake boli koja joj je naneta, pokušavajući da upije gram ljubavi koju itekako zaslužuje. Zar je ne zaslužuje svako?

Nije li svako biće na ovom svetu stvoreno da bi bilo voljeno?

Zar je u 21. veku tabu pričati o mentalnom zdravlju?
Da, u velikom broju slučajeva jeste, a treba li?

Poražavajuća slika današnjeg društva utkana u glavnu junakinju i hrabrog nosioca ove priče nažalost naša je realnost.

I onda kada poželite da uperite prst u nekoga i okaraktiršete ga kao “čudaka” (jer taj izraz je sada trend)  zapitajte se sa koliko eksera hoda uzdignute glave jer ne želi da njegove slabosti iko vidi. Sa koliko starih strahova dočekuje svako novo svitanje, a sa koliko novih leže u krevet.

Budite ona osoba koja će pomoći da se ekseri izvuku, ma koliko jako bili zakucani. Budite ona osoba koja će pružiti melem da rane zacele.

Ne osuđujte, pomozite.

Svako od nas ima svoje eksere koje svakodnevno nosi, a da to niko ne zna.

No Comments

Leave a comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *