Ne tako davne 2013. godine u prepunom amfiteatru broj 34 ušetao je profesor Književnosti za decu i mlade; profesor Petar. Znate kako to obično bude pre početka nove školske godine, prepričava se ko šta voli, na šta da se obrati pažnja, kako da se uči… Za profesora Petra važilo je da obožava Danila Kiša. Kako smo unapred znali plan predavanja te srede na red je došao Kiš.
Reklo bi se da će to biti predavanje kao i svako drugo, ali prevarili smo se svi. Ceo amfiteatar.
Uz lagano kucanje po tabli i rečenicu “molim vas za tišinu” otpočela je plovidba u svet Danila Kiša. Osmeh koji je titrao na licu svima nam je davao znak da ćemo ovo predavanje pamtiti dugo.
“Sigurno ste čuli da volim Kiša! On je jedan od mojih omiljenih pisaca.”
Saznali smo osnovne podatke o piscu; da je bio srpski romanopisac, esejista, prevodilac i dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti. Smatra se jednim od najznačajnijih srpskih književnika. Njegov život u mnogome će nam pomoći da shvatimo zbirku pripovedaka Rani jadi.
Zbirka Rani jadi je prvi deo trilogije Porodični ciklus. Druga dva dela ove trilogije su Bašta, pepeo i Peščanik. Kroz prvi deo trilogije sam pisac se vraća u detinjstvo i iz najudaljenijih sećanja oživljava emocije i trenutke koji mu znače. Danilov otac je rodom iz Mađarske, i gle čuda, zbirka o kojoj je reč radnjom je smeštena baš tamo, u malo seoce u Mađarskoj. Kroz priču nas vodi Andreas Sem, dečak i junak koji pripoveda o svom detinjstvu. Kroz devetnaest priča susrećemo se sa različitim događajima koji bi se mogli pripisati i samom Danilu. Reklo bi se da ova zbirka ima pomalo autobiografskog što je karakteristično za Danila. Poistovećivanje sa glavnim junakom sve je prisutnija u delovima i pričama gde se pominje otac; Danilo je svog oca izgubio u ratu, a Sem ga nema.
Iako nas radnja vodi kroz različite godine i priče, ovu zbirku ne karakteriše veliki broj likova. Svi su oni prisutni, dođu i ovu, samo on ostaje u središtu priče.
Analizom celokupne zbirke shvatamo da se Danilo seća uspomena koje nisu baš lepe. Pričom u trećem licu kao da ne želi da prizna da je dosta toga njegovog, ličnog utkano u glavnog junaketaa; seta, melanholija, siromaštvo i beda…
Ulica divljih kestenova govori upravo o povratku u ulicu gde je odrastao, bez drvoreda kestenova, bez ičega što je ostalo u njegovom sećanju.
Vreme prolazi, a nama svima ostaju samo sećanja; na neka lepa vremena, lepe trenutke i čistu ljubav.
Profesore, hvala za prenetu ljubav prema Kišu! Ne postoji bolja asocijacija na Vas osim tri slova koja mnogo znače. Kiš.
No Comments