Ovoga puta u rubrici Gosti na blogu našla se Jelena Andrić, na društvenoj mreži poznatija je pod imenom jeja_librarian_girl.
Mislim da svi knjigoljupci i bukstagrameri znaju da je Jelenina uža tema, tj. tema kojom se bavi dečja književnost.
Na svom profilu svakodnevno promoviše razne knjige za različite uzraste pa tako roditelji mogu pronaći ideje za svoju decu.
Na razna zanimljiva pitanja dala je još zanimljivije odgovore i priliku da je svi upoznaju malo bolje.
Uživajte u intervjuu.
Reč dve o tvom radu…
Zapravo, nikada nisam zamišljala da ću raditi u biblioteci, iako sam biblioteku veoma volela kao dete i rado je posećivala. Diplomirala sam na Filološkom fakultetu u Beogradu, na grupi za poljski jezik i književnost. Kako se četvrta godina studija približavala kraju, a ja sam već u to vreme znala da ću se vratiti u rodno Kraljevo i da tu, po svoj prilici, posao u struci neću naći, nekako je u misao došla biblioteka. Najpre sam se tadašnjoj direktorki javila sa predlogom da volontiram, ali vrlo brzo se otvorilo mesto operativnog urednika u izdavačkoj delatnosti biblioteke, gde sam stekla svoje prvo radno iskustvo sarađujući, između ostalih, sa sjajnim Goranom Petrovićem, koji je u to vreme bio glavni i odgovorni urednik časopisa. Ovo mesto je, zapravo, bilo zamena za koleginicu na porodiljskom odsustvu, tako da je moja karijera u uredništvu kratko trajala. Srećom, vrlo brzo sam počela da radim na Dečjem odeljenju, gde se rodila velika ljubav prema dečjoj književnosti, koja je izašla iz okvira mojih dečjih čitalačkih iskustava. Ova ljubav dobila je novu dimenziju. Rad u biblioteci otvorio mi je nove vidike i toliko sam se pronašla u tom pozivu, da sam kasnije završila i master na Katedri za bibliotekarstvo i informatiku. Ovo je poziv koji vas inspiriše da se neprekidno usavršavate i radite na sebi.
1. Kako si se odlučila da tvoj izbor bude baš dečja književnost?
Kada posmatram sada iz ovog ugla i sa ove distance, čini mi se da nisam ja izabrala dečju književnost, već je ona odabrala mene. Tako me je nenametljivo uvukla u taj divni svet, pokazala mi drugačije vidike, otkrila mi je da nije to književnost namenjena samo deci, već svima nama koji želimo da sačuvamo dete u sebi, shvatila sam koliko je višeslojna, koliko jakih poruka nosi i koliko je moramo promovisati deci, ali i njihovim roditeljima. Odrasla sam okružena knjigama, moj otac, diplomirani mašinski inžerenjer, oduvek je bio zaljubljen u pisanu reč, bila sam aktivan član biblioteke, koja je u to vreme bila daleko oskudnija od današnje. Pa ipak, kada sam se trećeg dana našla sama na tom odeljenju, bez pomoći starijih kolega, shvatila sam koliko je zapravo ne poznajem. A želela sam da je upoznam do tančina, jer sam želela upravo taj posao i želela sam da pružim deci svoj maksimum. Zato sam svakoga dana po nekoliko sati preslagala knjige na policama, uazbučavala, nema knjige na tom odeljenju koja mi nije prošla kroz ruke. I eto me sada! Nakon 14 godina smatram da smo se vrlo dobro upoznale, ali to je jedan proces koji se nikada neće završiti.
2. Da li je rad u dečjoj biblioteci tj. na dečjem odeljenju zahtevniji od rada sa odraslim?
Razlike su mnoge i verujem da variraju od biblioteke do biblioteke. Naše Dečje odeljenje je izdvojeno, nalazi se na trećem spratu biblioteke i veoma je prostrano, obuhvata 320 kvadrata. To znači da se tu ne nalazi samo fond, namenjen svakodnevnoj pozajmici, već i referensna zbirka, sačinjena od vrednih i retkih knjiga, ekciklopedija, priručnika, leksikona, koji se ne iznose iz biblioteke, već se mogu koristiti samo u njenim prostorijama. Tu je i čitaonica gde se deca često okupljaju kako bi zajedničkim snagama radila razne grupne projekte, internet kutak, velika zbirka stripova, koja je takođe deo ove važne zbirke. Zašto ovo sada napominjem? Zato što sve te dodatne usluge koje Decje odeljenje nudi menjaju opis radnog mesta i dužnosti jednog bibliotekara. To je prva razlika između ovih odeljenja, jer Pozajmno odeljenje za odrasle uglavnom poseduje samo fond za izdavanje. Druga razlika, za koju smatram da je generalna, je što mali korisnici uglavnom nisu izgrađeni čitaoci. Njih bibliotekari mogu i da oblikuju, utiču nemametljivo na čitalački ukus. Oni obično ne znaju šta bi pozajmili ili im je teško da se snađu među svim tim policama, uglavnom mnogo češće traže pomoć bibliotekara nego odrasli korisnici. Ali, ne bih rekla da je posao zahtevniji jer zahtevno ti je nešto za šta nemaš afiniteta. Osoba koja radi sa decom mora posedovati određenu vrstu senzibiliteta, poznavati dečju dušu, poštovati njihovu ličnost, izneresovanja i izbore. Prava osoba na ovakvom radnom mestu može da stvori čuda.
3. Kako izgleda jedan tvoj dan na poslu?
Pre nego što opišem jedan radni dan bibliotekara, želim da istaknem da ja, iz ličnih razloga, već godinu dana nisam na svom omiljenom mestu. Međutim, možda to nije ni tako važna stvar, s obzirom na to da ću govoriti iz višegodišnjeg iskustva provedenog na tom radnom mestu. Deca obično ne porane mnogo ujutru, tako da bibliotekar ima vremena da malo pospremi fond ili da isplanira neka dešavanja, aktivnosti, radionice ili izložbe. Sve su to aktivnosti koje su u opisu radnog mesta, a imaju za cilj popularizaciju knjige i čitanja. A da bi jedan radni dan bio uspešan, potrebno je da biblioteku poseti mnogo dece. I ovde ne računam pozajmicu obavezne školske lektire. Tu na scenu stupa dečji bibliotekar sa svojom kreativnošću. To podrazumeva, pored čitanja i prelistavanja knjiga i slikovnica, pisanja preporuka, osvrta, prethodno pomno praćenje izdavačke produkcije jer bibliotekar sastavlja i spiskove za nabavke knjiga. Važno je produkciju pratiti tokom cele godine, a ne samo pred velike kupovine kao što su Sajam knjiga i Otkup Ministarstva kulture. Što se onog kreativnijeg dela posla i on bi trebalo da bude kontinuiran, jer bibliotekar stvara jednu prijatnu atmosferu dopadljivu dečjem oku. Dakle, mora mnogo da secka, lepi, smišlja, kucka da bi prostor pretvorio u jedno šareno mestašce gde će deca moći bezbrižno da uživaju u čitanjcu, ali i druženju. Izložbe na različite teme su dobar saborac bibliotekaru u promovisanju dečje književnosti. A oni najzanimljivijih i najdinamičnijih trenuci na Dečjem odeljenju, koji naravno zbog organizacije nisu svakodnevni, su razni programi, promocije i radionice za decu različitih uzrasta. Sve u svemu, mnogi imaju predrasude o ovom zanimanju, da se u biblioteci samo izdaju knjige, a usput i celo radno vreme čitaju, ali u biti, to, zapravo, više nije tako, jer moderno bibliotekarstvo ide u korak sa vremenom i savremenim tehnologijama.
4. Da li ti nedostaje da čitaš knjige namenjene odraslima s obzirom na to da si se opredelila za dečju književnost?
Da budem iskrena, ne, nimalo. Kao što sam već istakla, smatram da dečja književnost ne pripada samo deci, već svima onima koji žele da neguju dete u sebi. Ona je toliko kompleksna, višeslojna, sa jakim porukama i neretko veoma ozbiljnim temama, a sa druge strane toliko pitka i prijemčiva. Iskreno, uživam u tom svetu.
5. Šta je ono što jedan roman za decu treba da sadrži da bi se reklo da je kvalitetan?
Ovde ću se potruditi da ne generalizujem, jer po mom skromnom mišljenju, kriterijumi kvaliteta u mnogome zavise od uzrasta kom je određena knjiga namenjena. Recimo, kada su u pitanju slikovnice, na prvom mestu je ilustracija presudna, ali to ne znači da se ne mora voditi računa o tekstu. Dakle, idealno je kada su ilustracija i tekst dobro sinhronizovani. Što se tiče knjiga za malo starije čitaoce, žanr je tu veoma bitan. Postoje romani koji su, naizgled neozbiljni, humoristični, dečjim jezikom govoreći, zezatorski, ali su, zapravo, literarno veoma kvalitetni. Ja bih, možda za nijansu, dala prednost takvim romanima, jer deci koja su danas preopterećana sa svih strana, treba ipak malo relaksacije u slobodno vreme. Sa druge strane, veoma sam srećna kada naiđem na roman sa snažnom porukom za koji sam sigurna da će decu navesti na razmišljanje.
6. Na svom instagram profilu, ko što sam rekla, deliš preporuke za sve uzraste. Koji su to naslovi koji se uvek iznajmljuju iz biblioteke?
Trudim se da na mom Instagram profilu podjednako budu zastupljene preporuke knjiga za sve uzraste. Ako izuzmemo poslednju godinu odsustva sa Odeljenja i vratimo se jednu godinu unazad, onda bih svakako izdvojila knjige Džulije Donaldson, Kućicu na drvetu od 13,26,39… spratova, neizbežni Hari Poter, knjižice sa raznim prozorčićima i klizačima za najmlađe, poslednji godina, i interesovanje ne jenjava, je veoma tražen serija Kosingas.
7. Zašto misliš da je dečja književnost važna?
Dečja književnost je posebno važna. Od dečje književnosti i, naravno, odabira prave knjige koja će čitaoca dotaći na pravi način, zavisi da li će dete početi da čita, da li će uploviti u svet knjiga i da li će, kad odraste, ostati u tom svetu. Dakle, dečja književnost stvara, oblikuje i neguje čitaoca u budućnosti.
8. Za kraj, daj nam preporuke za knjige koje bi svako dete trebalo da pročita.
S obzirom na to da na profilu imam aktuelnu jednu rubriku pod nazivom Top 5, u kojoj preporučujem po jednu knjigu za svaki uzrast, iskoristila bih taj model. Svako dete bi trebalo da procita:Za uzrast do 3 godine – Veoma gladna gusenica, Erik KarleZa uzrast 3-6 – Neverovatna priča o džinovskoj krušci – Jakob Martin StridZa uzras 6-8 – Od čitanja se raste, Jasminka PetrovićZa uzrast 8-12 – Beskrajna priča, Mihael EndeZa uzrast 13+ – Čudo, R. H. Palasio.
No Comments