Nataša Terzić je osoba koja piše dušom. Rodom sa Metohije kroz svoj roman Podruga dočarala je duh tog, davnog i zaboravljenog vremena. Roman je nastao za četiri meseca i dvadeset i jedan dan, pisan na mobilnom telefonu u noći kada inspiracija dođe. Ujutro je, kaže Nataša, ispravljala sitnice i greške. Kako je pisala roman tako je poglavlja objavljivala na svoju FB stranicu Ruza Sioniska priče sa dušom.
Sreća je što je knjiga našla put do mene, a nadam se da će doći i do vas.
Sreća je povetarac i onaj behar nad tek rascevtalim voćem, pesma slavuja i let orla. Sreća, to je samo trenutak u kome je umeš prepoznat..tren..
U središtu ove priče je jedna metohijska porodica i bračni par Vida i Stanko. Radnja je smeštena u Dren, opština Zubin Potok, Metohija. Kroz Natašine opise tačno zamišljate kuću i okućnicu u kojoj žive glavni junaci. Roman je pisan dijalektom karakterističnim za taj kraj zemlje, a na samom kraju priče stoji rečnik manje poznatih reči.
Vida i Stanko godinama pokušavajući da dobiju potomke, ali bezuspešno. Vida odlučuje da stvar uzme u svoje ruke. Tada nije bilo sebičluka, tada se gledalo ognjište i dom, da kuća ne ostane inokosna već da se čuje dečja graja. Rešena da stari običaj ispoštuje Vida traži raspusnu knjigu od sveštenika, a Stanku govori da naše podrugu, ženu koja će da mu rodi decu. Vidina prva žrtva.
Nema većeg greha nego prevariti onoga ko veruje u tebe…
Do čitanja ove knjige nisam znala uopšte za ovaj naziv niti za običaj. Prva žena ostaje u kući i biva poštovana kao i do tada. Tako i bi!
Izrodiše se deca i kuća dobi porod; Petra i Pavla.
Koliko čoveku treba snage da ne poklekne, da ne izgubi ono čovečno u sebi, a da u isto vreme ne vrati udarce udarcem, da obrani i sačuva što mu je Bog dao? Koliko čoveku treba snage da ima mir usred nemira?
Iako je to bila suština ovog romana, Nataša je kroz svoje junake ispričala mnogo više. Pored junaka, ovaj roman ima i anti-junake koji su opisani kroz smrtne grehove, oholost, gordost, gnev… Njihove životne priče šire krug oko glavne, pa tako u jednom trenutku imamo puno junaka i puno životnih priča satkanih u jedan roman. Sve su to ljudi iz naroda koje možete prepoznati u svojim komšijama, rodbini i prijateljima.
Kroz ovaj roman Vida je opisana kao žena koja može sve, kojoj ništa nije teško, koja plače samo kada je sama, ne da na dom i ognjište. Po čitanju, sasvim sigurno mogu reći da je dom opstao zbog nje. Zbog žrtve i iskonske želje da se Stankova loza produži.
Godinama se u našem narodu govorilo (i govori se) da je muž stub svake kuće. Ovaj roman to poriče, na sasvim drugačiji način. Ovo je oda jednoj ženi koja kuva, pere, brine o životinjama, dvorištu, imanju, daje sebe celu. U četiri slova njenog imena opisane su sve vrline koje jedan čovek može da ima na ovom svetu.
Kada se ljubav od srca otkine, da se dadne onom koji ljubavi nema, da se zapati lečka to zlatno zrno…boli li šta? A kad daješ-množi li se?
Tek onda kada muka pokuca na vrata čovek shvati šta ima kraj sebe. Stanko u samo jednom trenutku priznaje sebi i Bogu da je Vida njegova jedina prava ljubav. Samo jednom, na tri stotine strana. Ona je njegova svetla tačka bez koje bi ostao u mraku života do same smrti.
Istine bačene u lice nisu uvek blagoslov…nekad je bolje ćutat, ako ćutanje donosi mir i daje vreme da se pogreške isprave.
Postoji samo jedan roman sa kojim bih mogla da uporedim Podrugu. Samo je jedna žena svojom životnom pričom umela da dodirne najhladnija srca. Pričaja je svojim jezikom baš kao i Vida. Slične sudbine, sličan život. Petrija i Vida. Nisam verovala da ću ikada moći glavnog ženskog junaka da poredim sa Petrijom, ali eto, desi se Vida i desi se Nataša!
Hvala ti Nataša na ovom romanu. Hvala što širiš priču o davnim, srećnim vremenima, što imaš i širiš mir u duši!
Kako naručiti roman Podruga i koliko košta?
Poštovana,
Na FB profilu Ruza Sionska možete kupiti. To je Natašin profil. Kontaktirajte je.