Kolika je radost u traženju onih retkih i rasprodatih knjiga znaju samo oni koji su je doživeli.
Mostove okruga Medison dugo sam tražila i našla ih po više nego povoljnoj ceni. Knjiga je kupljena, stavljena na policu i čeka svoj red. Obično volim da čitam drame, istorijske romane ali volim da “presečem” niz nekom ljubavnom pričom.
Mostovi okruga Medison su sve ono što možete da poželite od knjige; drži vam pažnju, daje materijala da izmaštate predele koji su opisani, saživite se sa glavnim junacima i uživate u priči.
Oni su Frančeska Džonson i Robert Kinkejd. Domaćica i fotograf kojeg ne drži mesto.
Kada jednog dana dobija poziv da uslika mostove okruga Medison u Ajovi, Robert kreće u zadatak. Pronašao je sve osim jednog. Put ga je vodio pravo do Frančeskine kuće.
Domaćica, usamljena, ostavljena kod kuće da brine o imanju dok muž sa decom ide na poljoprivredni vašar pokazujući joj da je sve bitnije od nje. Susreće se sa nepoznatim čovekom koji privlači njemu pažnju i budi sva čula.
Rada da mu pomogne i otkrije put do skrivenog mosta, Frančeska spoznaje svoju drugu stranu. Onu koja godinama ne postoji, zaturena u dnu duše i srca.
Za samo četiri dana koliko je Robert bio u njenoj blizini shvatila je koliko je njen život siv, sumoran i tmuran bez naznake da će ikada biti bolje. Zarobljena u četiri zida, neshvaćena od strane meštana i supruga usmerena je samo na imanje i decu.
Četiri dana bila su dovoljna da ogoli svoju dušu, dopusti sebi da priđe nekom neznancu koji joj je osvojio srce i prizna sebi da ume da voli.
Uprkos svemu tome, njena žrtva je prevelika jer odustati od ljubavi zarad svega onoga što je imala priznaćete nije mala stvar.
U jednom svetu punom dvosmislenosti nešto ovako događa se samo jednom i nikad više, ma koliko života čovek proživeo.
Sa rupom u srcu koračala je hrabro dalje sve do smrti svog supruga. Po svojoj smrti ostavila je pismo svojoj deci koji su je upoznali u drugom svetlu.
Ovakva se ljubav dešava jednom u životu i boli. Što bi rekao Balašević (nadam se da me porodica neće ganjati zbog citiranja) “Sve prave ljubavi su tužne”…
Život zaista ponekada piše romane, a samo najspremniji mogu da se upuste u avanture koje su mu se našle na putu. Samo najhrabriji u stanju su da se okrenu i daju sebi drugu šansu. Oni odani ostanu, pate i vole sa polovinom duše koja je preostala.
No Comments