Za tebe ako treba i hiljadu puta!
Ovo je jedna od rečenica koju će svi čitaoci Hoseinijevog Lovca pamtiti dugo, kao i ja.
Roman je izdat 2009. godine, a u mojim se rukama našao tek skoro. Biću iskrena i reći da su me hvalospevi o knjizi odbijali da čitam i da nisam imala želju, sve do sinoć. Shvatila sam da je možda vreme da probam sa tom knjigom, da joj dam šansu da i mene osvoji.
Nisam se odvajala od knjige sve dok je nisam pročitala, za nešto manje od 24 časa.
Ovo je pre svega priča o jednoj čistoj, nevinoj duši, o prijateljstvu, vernosti, odanosti, ponosu. Ovo je priča o Hasanu, Amiru i Avganistanu. Hasan je sluga, živi u straćari pored vile, a svoje slobodno vreme provodi sa gazdom, mladim Amirom koji je istih godina kao i on. Ako bismo upoređivali njih moglo bi se reći da su im životne sudbine manje više iste jer obojica rastu bez majke, željni ljubavi.
Kroz prvi deo romana pratimo njihovo odrastanje, vreme koje provode zajedno, Amirovo čitanje knjiga i Hasana koji pomno sluša jer je nepismen. Svake zime tradicija nalaže takmičenje u puštanju i hvatanju zmajeva, a najbolja titula ide onom ko uhvati poslednjeg pobeđenog zmaja. Hasan je spretan, okretan, vešt, a Amir samo želi da zadivi oca. Fali mu hrabrost, volja i snaga, sve ono što je neuki Hasan imao.
Dečak koji neće da se brani postaće čovek koji ni sa čim neće moći da se izbori.
Jedan dan i jedan tren bili su dovoljni da ceo roman dobije drugačiji tok. Nedostatak hrabrosti i izdaja obeležili su sporni momenat. Od tog dana više ništa nije isto. Prijateljstvo se raspada, duše postaju prazne, a mrlja na divne dane pada i razmazuje se zauvek.
U Avganistanu je rat, a Amir sa svojim ocem odlazi u Ameriku, na bezbedno bez ikakve spoznaje gde je osoba koja je pola njegove duše, gde je Hasan koji je uvek bio za njega.
Hoseini svojim čitaocima predstavlja ratno stanje Avganistana i Pakistana kroz drugi deo romana koji zapravo i nije odeljen celinama već samo pričom koja menja tok. Sve vreme čitanja zapitala sam se gde je Hasan, kuda sada plove njegove misli, kako li se on snašao.
Ali bolje je kada boli istina nego kada utehu pruža laž.
Kako se priča privodila kraju tako se i klupko istine odmotavalo. Sasvim sam sigurna da boli saznanje da je bilo spasa, ali okrenuta leđa prijatelja i izdaja ostavljaju gorak ukus u istima sve do kraja života. Priča je tekla svojim tokom i menjala pravce, ali istina je samo jedna i ona je po sredi cele priče.
Ovo je roman o jednom prijateljstvu iz ugla jedne čiste i nevine duše koja ima srce u koje staju sve emocije ovoga sveta i roman o osobi koja je samo želela da bude voljena.
Lovac na zmajeve je sasvim sigurno roman koji je promenio neke moje stavove i poglede na ljude oko mene. Osvestio me. Hasan je lik iz romana kojeg bih volela da imam u svom okruženju, zauvek. Njegova odanost i ljubav su vrline koje krase jednu čistu dušu meku kao pamuk, poput njegove. Ne možete, a da se ne poistovetite makar jedne sekunde sa jednim od dvojice glavnih junaka; Amirom ili Hasanom. Jedno je sigurno, izdaja boli, ali kajanje je još teže. Istina koja se prećuti mnogo boli.
Svima nama treba u životu jedan Hasan i za dobre i za loše stvari.
Moguće je ponovo biti dobar.
No Comments