Mladen Milosavljević je rođen 1982. godine u Smederevskoj Palanci. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na smeru za Etnologiju i antropologiju. Glavni je i odgovorni urednik Omaje, koncept posvećenog promovisanju folklorne fantastike.
Snimio je nekoliko dokumentarnih i jedan igrani film (Naprata, 2013). Piše priče iz oblasti fantastike. Autor je romana ”Kal juga” (Strahor, 2018) i romana-zbirke ”Jezava” (Bedem, 2020) Živi i radi u Beogradu. Zajedno sa svojom suprugom osnovao je izdavačku kuću Bedem pa je Jezava upravo roman prvenac koji nam je ponudila ta IK.
Iako je roman napisan pre svega nekoliko meseci, on nas svojom pričom vraća u daleku istoriju koja traje skoro tri veka prateći porodične priče dve porodice. Rekla bih da ovaj roman može da se žanrovski svrsta u mnogo kategorija, a najpre u folklornu fantastiku. Sa druge strane, ne mora uopšte da se kategoriše kao roman već kao zbirka priča koje su zajedno povezane istorijskom pričom.
Roman bih podelila u dva dela, sadašnjost i prošlost, a ceo roman broji dvanaest poglavlja.
Sadašnjost započinje Borivoje, novinar pred penzijom koji godinama vodi emisiju Priče iz starog mlina.
Jednog dana rešava da se vrati u svoj zavičaj i obiđe Jezavu, stari mlin i odnese cveće na grob svoje supruge. Zatiče ono što nije mogao ni da sanja. Starog mlina više nema, a na delu gde je bilo groblje gradi se hidroelektrana.
Prekretnica u romanu ili ne, ovo je svakako trenutak kada bi se slikovito moglo reći da je otvoren stari album sa slikama i da priča kreće da teče.
Priču u ovom romanu uvek priča potomak, prisećajući se svojih predaka. Svaki potomak nasleđuje sudbinu svog pretka. Da bi se priča bolje razumela na početku romana Mladen je svojim čitaocima pružio rodoslov progatonista i tako olakšao da shvatimo kojim tokom ide priča.
U romanu su oslikane društvene odlike tog vremena kao i narodni običaju koji su se u to vreme izuzetno poštovali pa nas Mladen u svojoj knjizi podseća na neke poput gledanja budućeg mladoženje kroz cveće što garantuje udaju ali i one malo drugačije poput skidanja bačene magije pa se ti rituali odvijaju na groblju. (ne čitajte ove delove noću, ne pitajte kako znam) Oslikane su i sve one tragedije kroz koje su prolazile porodice u prošlosti. Oslikano je prokletstvo koje se prenosilo sa kolena na koleno i grehovi od kojih niko nije uspeo da pobegne niti da ih se spasi.
Mladen je u ovom romanu uspeo da dočara bitnost starog mlina, groblja i Jezave za sve stanovnike Livata. Mnoštvo motiva proteže se na nešto manje od četiri stotine strana, ali jasen i stari mlin svakako su oni motivi koje bih izdvojila kao najbitnije.
Ovaj roman je izuzetno bitan, posebno u vremenu u kom živimo. Zašto?
Zato što je sadašnjost u romanu sadašnjost koju živimo, a prošlost podseća da od nje nećemo pobeći nikada koliko god bili kilometara udaljeni. Roman nas podseća da svaka porodica nosi breme prošlosti, lepo ili ružno.
Slojevitost u ovom romanu može se osetiti pri čitanju svakog narednog poglavlja koje nas sve dublje uvodi u prošlost i u likove. Pored običaja i verovanja, Mladen je celokupnu priču obogatio i dijalektima i načinom govora u “ono vreme” pa nam je na taj način dočarao duh vremena u kojem su živeli junaci romana.
Dugo nakon čitanja romana ostala sam zamišljena. Ovo je roman koji je napisan tako pitko, lagano i tako se brzo čita (mada sam ja namerno odlagala čitanje da što duže traj), a ostavlja za sobom mnogo prostora da čovek preispita sebe i svoje postupke… Da li smo baš uvek u pravu, da li je svaki postupak opravdan i uostalom, kakvi su nam koreni?
Želim da verujem da će ovaj roman doći do svih onih koji će ga voleti koliko i ja. Želim da vas, kao i mene, sve natera da istražujete više o mestima koji su opisanu u ovom romanu. Želim da kažem da se Mladen probio visoko na listi mojih omiljenih domaćih autora.
Čitajte ovaj roman. Vredi.
Izdavač: IK Bedem
Ocena: 5/5
No Comments