Blum izdavaštvo sasvim sigurno svojim čitaocima pruža odlične naslove, sjajne životne priče upakovane uz odličan prevod.
Moram priznati da sam sinopsis romana Elena zna nisam ni čitala, niti su utisci drugih dolazili do mene ali imala sam utisak da će mi se roman dopasti.
Klaudija Pinjeiro je argentinska književnica, a kako iz Bluma kažu odmah je pred Borhesa i Kostasara. Njen roman je kao što rekoh sasvim slučajno dospeo kod mene i sasvim sam sigurna da ću čitati i njena druga dela koja budu prevedena.
Na samom početku romana dobijamo informaciju koja će nam biti vodilja kroz ceo roman, Rita je pronađena obešena o zvonik crkve. Službenici su taj događaj okarakterisali kao samoubistvo pa je istraga povodom tragične smrti mlade Rite brzo završena.
Njena majka, Elena je neutešna i nezadovoljna istragom pa kreće da sama reši brzo zaboravljen slučaj.
Elena u svemu tome ima neprijatelja, Parkinsonovu bolest koja je sprečava da se samostalno kreće kao nekada, da obavlja sve one poslove koji su joj nekada bili prirodni, normalni i koje je obavljala bez muke.
Jednoga dana reši da potraži dužnika kojem je, kako ona misli, pomogla pre mnogo godina. Nada se da će slučaj Ritine smrti biti rešen drugačije od policijskog nalaza.
Upravo tada otkriva se Pandorina kutija u ovom romanu i naizgled ustaljen ritam pisanja dobija skroz drugu dimenziju.
Roman Elena zna pokreće mnoga društvena pitanja, smrtnost, bolest, kolike su snaga i slabost jedne žene, kolika je snaga ljubavi majke prema ćerki i obrnuta ljubav…
Elenino traganje za pravom istinom je mučno, spoznaja svega kroz šta prolazi preteška, njena bolest i borba koja je svakodnevna čitaocu je dočarana kroz njeno ispijanje tableta koje je dovode u stanje da nekoliko sati može sama da ovlada sobom i svojim telom.
U dubini duše svaka majka zna istinu, samo je pitanje koliko je jaka da je sebi naglas prizna.
Elena to nije uspela, a znala je. Znala je šta se dogodilo Riti i zbog čega…
Samo je pravo pitanje ovog romana, kome je teže, Eleni ili Riti?
Na to pitanje nisam uspela sama sebi da dam odgovor i čini mi se da je to ono pitanje gde je odgovor možda i besmislen jer se bol, patnja i nesreća ne mogu meriti. Svaka bol, patnja i nesreća najveće su onome ko ih na svojim leđima nosi.
No Comments