O tome koliko mi se dopada sve što Ana napiše govori činjenica da sam za kratko vreme pročitala njena dva, rekla bih, najbolja romana. Duet duša je, pored Kraljice jorgovana, roman koji ću sasvim sigurno dugo preporučivati svima, uprkos tome što se može naći samo na Kupindu, po simboličnoj ceni.
Jednostavno, duše su se srele.
Najkraće rečeno, ovo je suština romana.
Kako smo navikli da Ana u svojim romanima romansira biografije poznatih ljudi koji su ostavili traga u našoj prošlosti, tako je i ovoga puta, uz minimalne izmene.
Duet duša nas vraća u vreme vladavine poslednjeg Obrenovića, a prati život skromnog i siromašnog Slavena koji je spreman na sve samo da napusti staru, trošnu kuću i otisne se u svet daleko od majke. Sa večnom borbom i nadom da će otac biti dobro, da su stric i strina dobro i da je zapravo sve što čini baš onako kako treba. Ogolio je svoju dušu svima nama koji čitamo roman, dozvoljava nam da njegovu sudbinu poistovetimo sa našom, da ga žalimo, ali i volimo.
Kada jednog dana dobija posao da bude lični vozač kočije kralja Aleksandra i kraljice Drage ponos je bio neopisiv. Posao je kao i sve što mu je dato na izvršenje radio besprekorno. Kroz Slavenovu priču ispričana je i priča tadašnje Srbije. Borba za vlast, negovodanje oko dolaska kraljice Drage, svadba koja je okupila sve znane i neznane goste i na kraju ubistvo.
Njegovo poštovanje prema kralju ogleda se u svakom napisanom redu. Kraljicu, kao i većina, nije voleo ali je poštovao. Doduše, ni upola kao kralja. Reklo bi se da je njegovo poštovanje zadobila tek onda kada je u javnosti odjeknula vest da je kraljica stala i kralja zaštitila svojim telom. Kako su završili, istorija je zapisala.
Tako se i završila priča siromašnog Slavena koji je pošao “trbuhom za kruhom” u beli svet. Tu, gde je on stao nastavlja ona. Ana.
Ogolila je svoju dušu kao i Slaven i dozvolila nam da je upoznamo u skroz drugačijem svetlu. Pratimo njeno odrastanje, beg u Beograd od porodičnih problema, sa setom i tugom u srcu, dozom kajanja, suznim očima. Reklo bi se da je Ana ovde pokušala da stavi tačku na sve ono što je mučilo u prošlosti. Da nastavi da hrabro korača ulicama Beograda koje su bile tu za nju onda kada joj je to bilo potrebno. Onda kada je to bila jedina uteha, nada i beg od svega. Utočište, sreća.
Kada pročitate obe celine shvatate da su se njihove duše spojile u jedno, kroz istu sudbinu, sa istim osobinama i postupcima. Na kraju, kada se sve sabere, imaju čisto srce puno tuge i želju za životom.
Ana, hvala što si nam dozvolila da te upoznamo u drugom svetlu. Što si ovim romanom sve zidove srušila i bacila sve predrasude u vodu. Ovim romanom si dokazala da su pretpostavke o ljudima pogrešne dok ih ne upoznamo jer ne znamo šta ko nosi u svom koferu sudbine.
Od mene velika preporuka za ovaj roman!
No Comments